Bez obzira na situaciju, bilo da se radi o radnom mestu, COVID-19 ili drugim izvorima, stres može imati negativan uticaj na naše živote. Visok nivo stresa može uticati na visok krvni pritisak, srčane bolesti, čak i  oslabiti imunološki sistem. Hronični stres može izazvati poremećaje mišićno-koštanog sastava, jer je napetost mišića uobičajena reakcija na stres. Stres takođe može negativno da utiče na respiratorni, gastrointestinalni i nervni sistem.

Nije svaki stres loš. Osećati blagi stres može vam pomoći da ostanete usredsređeni i sprečite greške Međutim, važno je biti u stanju da prepoznate stres da biste preduzeli akciju da ga smanjite.

Svako doživljava i bavi se stresom različito, ali neki od najčešćih znakova stresa uključuju:

-Nesanicu ili druge promene u obrascima spavanja

-Postajete depresivni, doživljavate promene raspoloženja ili pojačanu razdražljivost

-Česte glavobolje tenzije ili “podrhtavanje” srca

-Društveno povlačenje od prijatelja i voljenih ili iz aktivnosti u kojima ste nekad uživali

-Zaboravnost

-Loše rasudjivanje ili problem sa koncentracijom

-Promene u prehrambenim navikama poput nedostatka apetita ili prejedanja, gubitka kilograma ili gojenja ili učestalih probavnih smetnji

Tehnike upravljanja stresom za pandemiju koronavirusa i šire

Tokom epidemije zarazne bolesti, poput pandemije koronavirusa, čula postaju pojačana, a nivo anksioznosti raste. Gledanje isključenja čitavih gradova i država, socijalna izolacija i opšti strah od nepoznatog mogu imati danak na mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje.

Sav stres, bez obzira na šta se odnosi – kriza COVID-19, radno mesto, porodični život itd. Važno je naučiti tehnike upravljanja stresom kako biste osigurali da uživate u najvišem kvalitetu života. 

Nekoliko osnovnih saveta za upravljanje stresom uključuju:

Uspostavite zdravu rutinu

Mnogi ljudi jedu više nego obično tokom teških vremena, a to obično znači da ne biraju najzdraviju hranu. Svake nedelje planirajte hranjivi meni i pripremite zdrave grickalice koje ćete imati pri ruci. Obavezno vežbajte najmanje 30 minuta svaki dan, bilo da to znači šetati, raditi vežbe u kući ili se jednostavno igrati u dvorištu sa decom.

Neka san postane prioritet

Nivo stresa se povećava kada ne spavate dobro. Odvojite vreme da se svako veče odmorite kreirajući rutinu pred spavanje. To može značiti da popijete šolju čaja, pročitate knjigu ili se okupate u toploj kupki. Pokušajte da se isključite neko vreme, dajući sebi vremena da se opustite od dnevnih događaja i pripremite se za naredni dan koji sledi.

Povežite se sa drugima

Pravila socijalnog distanciranja koja se postavljaju tokom pandemije koronavirusa čine izazovim videti saradnike, prijatelje i voljene ljude koje obično viđamo svakodnevno. Međutim, još uvek postoji mnoštvo načina da se vidite sa drugima. Zakažite video konferencijske pozive sa kolegama kako biste se mogli „viđati“ tokom razgovora o projektima i redovno održavati kontakt sa prijateljima i voljenima preko telefona, dopisujte se sms porukama, koristite, FaceTime ili video ćaskanje putem neke od mnogobrojnih aplikacija.

Probati nešto novo

Ne postoji vreme poput sadašnjeg da se pokupi novi hobi ili nauči nova veština. Ako se usredsredite na izazov, poput spremanja obroka koji nikada ranije niste spremali, pokušajte da slikate ili da vežbate strani jezik, ili da unapredite neku već stečenu veštinu koja  može neko vreme da vas drži dalje od stresa.

Odvojite nekoliko trenutaka

U stresnim vremenima, od ključne je važnosti da se odmorite i jednostavno samo dišete. Dopustite sebi da se svaki put isključite od izvora vesti ili vašeg radnog opterećenja. Tehnike oslobađanja od stresa poput meditacije, vežbe dubokog disanja ili joge mogu biti od velike koristi jer vam dozvoljavaju da se oslobodite nekih strepnji i napetosti u svom životu.


Dipl.psiholog

Nemanja Dostan