Dobili ste novi posao i usli ste u drugu nedelju rada. Na sastanku ste sa još dvadeset ljudi koje ne poznajete baš najbolje. Govornik vas predstavlja i traži od vas da ispričate nesto o sebi i predstavite se.. Niste očekivali da ćete govoriti, a strah vas odmah preplavi.

Osecate kako su vam dlanovi postali hladni i znojavi. Usta vam se suše. Nervozno pucketate prstima ruke dok vam srce tako brzo kuca da mislite da bi moglo izaći iz grudi. Osećate kako vam srce poskakuje dok drhtavo ustajete. Nije proslo ni  pet sekundi, vaše srce ponovo preskoči.

Da li se i dalje pitate: „Imam li anksioznost?“ Ili ste jednostavno samo nervozni?

Apsolutno je normalno da se povremeno osećate nervozno ili panično. Problem nastaje kada se osećaj panike ili anksioznosti oseća toliko ozbiljno da utiče na stvari u vašem svakodnevnom životu, poput posla ili školovanja- tada se to može smatrati anksioznim poremećajem.

Šta je to anksiozni poremećaj?

Postoje mnoge vrste anksioznih poremećaja koje mogu da dijagnostikuju i leče Psihoterapeuti. Nekoliko najčešćih uključuju socijalni anksiozni poremećaj, separacioni anksiozni poremećaji i generalizovani anksiozni poremećaj. Razlika između ove tri vrste anksioznih poremećaja prvenstveno leži u tome šta pokreće simptome.

Socijalnu anksioznost pokreću socijalne situacije, poput pozivanja da odgovore na pitanje pred školskim kolegama ili jednostavno komuniciranje sa drugima. Obično se socijalna anksioznost javlja kada je osoba tinejdžer i bez psihoterapije se vremenom može pogoršati.

Prema istrazivanjima od socijalno anksioznog poremećaja, približno oko 15 miliona odraslih Amerikanaca je pogodjeno i drugi je najčešće dijagnostifikovani anksiozni poremećaj nakon specifične fobije (ponavljam da je ovo u USA dok podatke u Evropi nisam nasao). Uobičajena zabluda o socijalnoj anksioznosti je da je to samo stidljivost i da se tu ništa ne može učiniti. Socijalna anksioznost nije samo stidljivost…

Postoje efikasni tretmani za socijalni anksiozni poremećaj, ali nažalost mnogi ljudi sa tim ne traze pomoc.

Druga vrsta anksioznog poremećaja je separaciona anksioznost , koja je najčešća među decom kada su daleko od roditelja. Međutim, kod neke dece stanje može dovesti do straha i anksioznosti koji ometaju ponašanje prilagođeno uzrastu.

Treća vrsta anksioznosti je generalizovana anksioznost. Najčešća karakteristika ovog mentalnog zdravstvenog stanja je uporna i prekomerna briga. Ljudi sa generalizovanom anksioznošću mogu se brinuti zbog moguće katastrofe, smrti, zdravlja, porodice, posla ili drugih problema… Kada osoba ne može da kontroliše svoje brige više dana ili najmanje šest uzastopnih meseci i ima tri ili više simptoma anksioznosti, može reci da poseduje generalizovani anksiozni poremećaj. Ovo stanje je izuzetno često.

Fizički simptomi anksioznosti

Dok postavljate sebi pitanje „da li imam anksioznost“, trebali biste jasno da razumete koji su znaci koji mogu ukazivati na anksiozni poremećaj. Anksioznost se dešava kada nešto natera vaše telo da aktivira svoj odgovor na fight or flight  – to se često dešava iznenada i dovodi vaše telo u visoko stanje pripravnost. Kada iskusite anksioznost, možete ispoljiti bilo koji od sledećih simptoma anksioznosti:

Anksioznost oko životnog događaja ili iskustva

Poteškoće u koncentraciji ili jasnom razmišljanju

Probavni ili gastrointestinalni problemi

Osećaj panike ili straha

Povećano ili jako znojenje

Nesanica

Nervoza, nemir

Opsesije oko određenih ideja

Ubrzano disanje ili hiperventilacija

Brz rad srca

Snažna želja da izbegnete stvari koje pokreću vašu anksioznost

Drhtanje ili trzanje mišića

Slabost

Simptomi anksioznog napada:

S druge strane, napad panike može imati malo drugačije simptome. Ponekad simptomi ovog anksioznog poremećaja mogu da liče na zdravstvene opasnosti po život, poput srčanog udara, koji često primorava ljude da posete hitnu pomoć. Možda imate napad panike ako imate četiri ili više od sledećeg:

Bolovi u grudima ili stezanje

Vrtoglavica, osećaj slabosti

Strah od „ludovanja“ ili gubitka kontrole

Strah od umiranja

Osećaj odvojenosti od sebe ili stvarnosti

Lupanje srca

Mučnina ili gastrointestinalni problemi

Utrnulost ili peckanje

Osećaj gušenja

Drhtanje

Kratkoća daha ili osećaj gušenja

Iznenadni početak osećanja vrućine ili hladnoće

Znojenje

Šta uzrokuje anksiozni poremećaj?

Lekari nisu 100 posto sigurni šta uzrokuje anksioznost, ali su problem mentalnog zdravlja povezali sa nekoliko stvari. Kao prvo, doživljavanje traumatičnog događaja povezano je sa izazivanjem anksioznih poremećaja. Genetika takođe može dovesti do povećanog rizika od anksioznosti. Nije neobično da anksioznost prati i druge poremećaje mentalnog zdravlja poput depresije ili bipolarnog poremećaja – a sve to može da leči psihoterapeut ili psihijatar.

Postoji razlika između anksioznog poremećaja ili drugog problema sa mentalnim zdravljem i lošeg dana. Ali bez odgovarajuće dijagnoze i lečenja anksioznost možda neće nestati sama od sebe, a vremenom se može i pogoršati.

Zbog toga je presudno potražiti pomoć ako je potrebna. Dugujete sebi da barem saznate da li su simptomi anksioznosti dostigli nivo koji može zahtevati dalju negu.

Ako možete da odgovorite sa da na bilo šta od sledećeg, razmislite o tome da kontaktirate nekog psihoterapeuta.

Toliko se brinete da vam ometa svakodnevni život (na primer: higijena, ocene ili radni učinak ili društveni život)?

Teško kontrolišete svoju anksioznost, strah ili zabrinutost?

Osećate se depresivno, koristite alkohol ili drogu da biste se snašli ili imate i drugih zabrinutosti za mentalno zdravlje pored anksioznosti?

Imate osećaj da je uznemirenost uzrokovana osnovnim problemom mentalnog zdravlja?

Ukoliko ste prepoznali neke od simptoma kod sebe, Centar Responsum vam je uvek na raspolaganju.

Dipl. psiholog

Nemanja Dostan